Priča o orlu
"Jedan stari farmer stavio je jednu kvočku na jaja. Vidite, on nije imao dovoljno jaja koje bi stavio pod kvočku, i tako on je našao jedno orlovsko jaje i stavio ga pod nju. Kada se orlić izlegao, to je bilo pile najsmešnijeg izgleda koje su ti pilići ikada videli. Mali orao bi išao sa njima; “Ne znam kako ovo zvuči, ali ja ću to slediti svakako.”
I on je otišao iza štale i počeo da kopa: Ovo je dobro. Ovo je dobro. Pridruži nam se. I ovo je…
A taj mali orao, nije mogao to jesti. On je samo–on je samo išao sa tim pilićima, zato što on nije znao. On je samo morao da bi preživeo. On nije znao kako to da učini. Ali on je video sve piliće kako oni to rade, ali kod njega je bilo nešto drugačije. On to nije voleo.
I tako jednog dana majka je spoznala da je snela dva jajeta. I tako, ona je počela da traga za drugim. Letela je okolo, tražila, kao veliki Sveti Duh, i jednog dana ona je letela preko staje, te denominacije. Ona je pogledala tamo dole, i ona je videla svoje čedo. Ona je zakreštala. I to je bio glas nečega što je odzvanjao unutar njega. “O, pa to zvuči dobro.” O, neka zaista predodređena rođena klica, predodređena od Boga; čuje Reč Božiju, to je za njega muzika. On zna da je to Istina.
On je svakako umoran od te denominacijske stvari: “Pridruži se nama. Hajde, dođi sa nama. Imamo društvenu žurku. Mi imamo ovo, mi imamo…” To jednostavno nije zvučalo ispravno tom malom prijatelju.
Ona je rekla: “Sine, ti svakako ne pripadaš toj grupi. Ti pripadaš meni; ti si moj.”
On je rekao: “Mama, to zvuči stvarno. Kako ću se ja ispetljati iz ovoga?”
“Samo skoči; ja ću te prihvatiti. To je sve što trebaš učiniti.”
I rećiću vam; upravo kao što Orao prepoznaje taj glas, tako i istinski nanovorođeni hrišćanin prepoznaje Glas Božiji koji govori kroz Reč, kada je vidi pomazanu i potvrđenu. Gledajte, on je pogledao tamo gore. On sada nije video staru kvočku: “koja cvokće okolo, pridruži nam se, i dođi ovamo preko, i dođi na ovo, i idi na ovo ili ono.” On je video Biće kakvo je on želeo biti, koje krstari u vazduhu, krešti u slobodi, gore u visinama iznad svih lešinara i stvari ovog sveta. Haleluja. On je želeo da bude takav, jer to je bilo u njemu da bude takav.
A čovek koji je rođen od Boga, jedan sin Božiji, mora imati Božiju prirodu. Mora biti kao Bog. On je deo Reči Božije. I u ovim zadnjim danima ove Neveste koja je uzeta od baš iste identične sile koja je bio On u početku… On se penje na gore kroz ove organizacije i tako dalje i dolazi do Neveste. On ne može biti ništa drugo do to." - W. M. Branham
