Jedne večeri tamo u Johanesburgu kada je brat Branham razgovarao sa nekim na podijumu u molitvenoj liniji, brzo se okrenuo publici i pokazao je na jednu mladu damu koja je ležala na nosilima. Rekao je: “Damo, leđa su ti slomljena na tri različita mesta kao rezultat pada. Isus Hrist te je iscelio. Ustani i primi svoje isceljenje.” Dama je zanemela, ali je ustala u veri i slavila Boga zbog isceljenja koje je primila trenutno. Naredne večeri je prozvana da svedoči o svom isceljenju, i baš onda smo je fotografisali, gospođicu An Veiblen, sa bratom Branhamom, gospodinom A. J. Šomenom i Bili Polom.

 

Te iste večeri jedna mlada devojka oko četrnaest, godina bila je donešena na nosilima Crvenog Krsta. I ona je imala slomljena leđa i plakala je od jakih bolova. Tokom skupa, brat Branham je pokazao na nju i rekao: “Slomila si leđa. Isus Hrist te je upravo iscelio. Ustani i primi svoje isceljenje.” Najpre, devojčica nije mogla da veruje šta je čula pa je rekla: “Ko, ja?” Brat Branham je rekao: “Da, ti.” Na to je ona ustala. Majka je sedela odmah do nosila, i kada je devojka ustala, majka je ustala takođe. Ona je bila tako neizmerno radosna da se onesvestila i pala na nosila sa kojih je devojka upravo ustala. Imamo takođe, tu sliku koja je fotografisana samo par sekundi pre nego što se majka onesvestila. Nakon službe, devojka je išla okolo i radovala se zbog isceljenja kojeg je upravo primila.

 

Pitao sam je kako su joj bila slomljena leđa. Rekla je da se to desilo u saobraćajnoj nesreći pre oko godinu dana. Pitao sam je koliko je hodala od vremena nesreće? Odgovorila je da nije bila na nogama od vremena nesreće, dok brat Branham nije pokazao na nju i rekao da ustane i da veruje u svoje isceljenje.