Ime Laodikeja, što znači, “ljudska prava” je bilo veoma svagdašnje i bilo je dato nekolicini gradova u čast kraljevskih dama, koje su tako nazvane. Ovaj grad je bio jedan od najvažnijih političkih i finansijskih gradova koji je na tom polju cvetao u Maloj Aziji. Ogromne količine imovine su bile pohranjene u gradu od strane istaknutih građana. On je bio sedište velike medicinske škole. Ljudi iz Laodikeje su bili istaknuti u umetnosti i nauci. Grad je često nazivan ‘metropolom’ zato što je bio glavno sedište u državi okružen sa dvadeset pet drugih gradova. Bog Pagana kojega su oni tamo slavili je bio Zevs. Ustvari ovaj grad je nekada bio zvan Diopolis (Zeusov Grad), u čast njihovog boga. U četvrtom veku tamo je održan jedan važan crkveni sabor. Česti potresi su konačno prouzrokovali njegovu potpunu napuštenost.

 

  Kako su bile podesne karakteristike tog poslednjeg doba da prikažu doba u kojem mi sada živimo. Na primer, oni su slavili jednoga boga, Zevsa, koji je bio glavni i otac svih bogova. Ovde je predskazan dvadeseti vek ‘jedan Bog, otac-svih-nas’ religiozno geslo koje ima svoje polazište u bratstvu među ljudima, a sada čak dovodi u zajedništvo Protestante, Katolike, Jevreje, Hinduse itd. sa namerom da sa uzajamnom formom slavljenja poraste ljubav, razumevanje i briga jednih za druge. Katolici i Protestanti sada teže, a i dobijaju tlo u ovoj jedinstveno priznatoj nameri, koju će slediti svi ostali. Ovaj pristup vidimo čak u Organizaciji Ujedinjenih Nacija, gde su svetske vođe odbile da priznaju svaki individualni koncept duhovnog proslavljanja i preporučili stavljanje u stranu svih tih razlika, sa nadom da se sve religije svedu na jednu, zato što sve žele isti cilj, sve imaju istu svrhu i sve su u temelju ispravne.

 

  Zapazite, ime, Laodikeja, ‘ljudska prava’ ili ‘pravednost ljudi.’ Da li je ikada postojalo i jedno doba kao što je crkveno doba dvadesetog veka, koje vidi SVE narode kako se dižu i zahtevaju jednakost; društvenu i finansijsku? Ovo je doba komunista gde su svi ljudi tobože jednaki, iako je to samo tako u teoriji. Ovo je doba političkih partija koje sebe nazivaju Demohrišćani, i Hrišćani Socijalisti, Hrišćansko Federalno Udruženje i tome slično. Prema našim liberalnim teolozima Isus je bio socijalista, a rana crkva pod vodstvom Duha je praktikovala socijalizam, a tako bi i mi danas trebali činiti.

 

  Kada su drevni ljudi nazvali Laodikeju metropolom, oni su gledali napred k jednoj svetskoj vladi, koju mi sada uspostavljamo. Pošto mi mislimo o tom gradu koji je bio lokacija velikog crkvenog sabora, mi vidimo nagovešten Ekumenski pokret kako se ostvaruje danas, u kome ćemo mi uskoro videti sve ‘takozvane’ Hrišćane kako se udružuju. Zaista, crkva i država, religija i politika se ujedinjuju. Kukolj se skuplja. Pšenica će uskoro biti spremna za ambare.

 

  To je bio grad zemljotresa, takvih koji su ga konačno uništili. Ovo doba će se završiti kada Bog potrese ceo svet koji je otišao voditi ljubav sa starom bludnicom. Ne samo da će svetski sistem biti zdrobljen, već će i sama zemlja biti potresena, a onda obnovljena za hiljadugodišnje Hristovo kraljevstvo.

 

  Grad je bio bogat, obdaren bogatstvom. Bio je pun kulture. Obilovao je naukom. Kao i danas. Crkve su bogate. Slavljenje je divno i formalno, ali hladno i mrtvo. Kultura i obrazovanje su zauzeli mesto Reči dato Duhom, a vera je zamenjena naukom, tako da su ljudi žrtve materijalizma.

 

  U svakom atributu antička Laodikeja je nađena obnovljena u Laodikejskom Dobu dvadesetog veka. U milosti Božijoj, mogu li oni koji imaju uho čuti i izaći iz nje, da ne budu učesnici njenih greha i da ne odu na sud?